Mesečina

Sedeo sam na plaži. Sunce je već odavno bilo zašlo, a na nebu su počele da se pojavljuju prve zvezde. Ispred mene je more pravilo male i tihe talase, poneki galeb je leteo preko vode, hitajući na spavanje. Ribarski čamci su se raspoznavali samo po svetiljkama i već su nosili svoje vlasnike prema pučini, na noćno ribarenje.

Ustao sam i uzeo jedan beli, pljosnati kamen. Pogledao sam ga, a onda bacio prema vodi, pokušavajući da napravim „žabice“. Napravio sam tri. Uzeo sam još jedan. Ovoga puta četiri.

Telefon mi je zazvonio. Izvadio sam ga iz džepa i pogledao. Preko naše zajedničke slike, sada je stajala mala koverta. Izvini, kasniću malo. - Pisalo je u poruci. Ništa novo. – pomislio sam – Ne dešava se prvi put.

Pogledao sam oko sebe i video nekoliko grana. Sakupio sam ih na gomilu i zapalio. Vatra je počela polako da pucketa, dok je plamenovima hvatala svaki deo grana. Noć je već odavno pala, a jedino svetlo na plaži pravili su vatra i mesec, koji je sijao svojim punim sjajem.

Zagledao sam se u vatru i počeo da razmišljam. Na istom ovom mestu smo se prvi put, pre tačno godinu dana, poljubili. Ova godina bila je najlepša godina u mom životu. Provodili smo zajedno svaki slobodan trenutak, oboje zaljubljeni do ušiju. Niko nije bio verovao da ćemo ovoliko izdržati i da ćemo posle godinu dana biti isto zaljubljeni, koliko smo bili na početku.

Odjednom mi se pred očima sve smračilo. Osetio sam kako mi nežne ruke stoje na licu. Približila je usne do mog uha i tiho prošaputala:

-          Evo me.

Nasmešio sam se i skinuo njene ruke sa očiju. Brzo se našla ispred mene i poljubila me.

-          O čemu razmišljaš? – nasmešila se.

-          O tebi.

-          Mora da te je glava zabolela.

-          Naravno. – nasmejao sam se.

-          Izvini što kasnim, nisam... – krenula je da objašnjava.

-          Ne brini o tome, bitno je da si tu. – nasmešio sam se.

-          Godinu dana?! Mora da sam ti već dosadila! – zezala me je.

-          Ovo je previše! Gotovo je! Raskidamo! – napravio sam ozbiljnu facu.

-          Je li to želiš!? U redu! – uzviknula je.

Pogledala me je pravo u oči, a osmeh nije skidala sa usana.

-          Volim te. – tiho je rekla.

-          I ja tebe. – odgovorio sam.

Nagnula se prema meni i poljubila me, dok je povetarac gasio poslednji žar u vatri, a mesec sve jače obasjavao plažu.