Vašu kartu, molim.

Jednog dana je došla do mene sva uplakana.

-          Šta se desilo? – nervozno sam je upitao.

-          Posvadjala sam se sa njim! Gotovo je. Ispao je kreten! – besnela je.

Samo sam je pogledao i rekao joj da sedne. Onda sam seo ispred nje, uzeo je za ruke i zagledao se u te uplakane oči. O Bože, i tako uplakana, bila je prelepa!

-           Zašto ste se posvadjali? – tiho sam je upitao.

Počela je priču. Smirenije je pričala, bez zamuckivanja i plakanja. Gledao sam je. Po njenoj priči, on je bio za sve kriv i sve je uništio, ali kad sam malo bolje razmislio, bilo je tu obostrane krivice. To sam joj i rekao.

-           Ma šta ti znaš?! – besno je viknula.

-           OK, možda grešim, ali tako mi se čini. Razmisli malo. – smireno sam joj odgovorio.

Pogledala me je.

-           Možda si i u pravu. – smirila se.

-           Da li ga voliš?

-           Naravno! Kakvo je to pitanje?!

I kako sad ja da joj kažem da je volim i da joj kažem da raskine?!

-           U redu onda, otiđi kod njega i lepo popričaj sa njim. Nemoj da odmah besniš i da budeš toliko tvrdoglava, kako umeš.

-           Ja nisam tvrdoglava. – tiho je rekla kroz osmeh.

-           Naravno. – nasmejao sam se.

-           Da idem odmah? – ozbiljno me je upitala.

-           Da. Nemoj ga sad izbegavati.

Ustala je, obukla se i krenula.

-           Hvala ti. – rekla mi je na vratima. – Čujemo se sutra.

-           Naravno. Znaš da mi je uvek upaljen mobilni. – nasmešio sam se.

Otišla je.

Okrenuo sam se prema ormanu. U ćošku pored, stajao je stari prašnjavi kofer. Izvukao sam ga na sredinu sobe i očistio prašinu.

 *

Sutradan mi je zazvonio mobilni.

-           Halo?

-           Hej, ja sam. – čuo se poznati ženski glas. – Samo sam htela da ti javim da je sve prošlo dobro, pomirili smo se. Šta ti radiš?

-           Ma ništa, malo slušam muziku.

-           OK. Moram da idem, samo sam htela da ti javim kako je prošlo. Čujemo se.

Spustio sam slušalicu. Iz razmišljanja me je prenula neka devojka.

-           Gospodine, da li se ukrcavate?

Pogledao sam u avionsku kartu u rukama – London. Nije loše za promenu.

-           Da, ukrcavam se. – nasmešio sam joj se.

-           Vašu kartu, molim.